Sud u Beogradu danas je ukinuo smrtnu presudu Draži Mihailoviću čime je potpuno promijenio sliku povijesti, ali i napravio neke birkratsko-egzistencijalističke zavrzlame s obzirom da je Draža Mihailović već gotovo sedamdeset godina mrtav i smješten u devetom krugu Pakla. Međutim, ovom odlukom smrtna kazna je poništena što logično implicira da Draža nikada nije bio ubijen. Sprdexovi reporteri prvi su imali priliku porazgovarati sa četničkim vojvodom
Gospodine Draža, iako se mislilo da ste ubijeni 1946. godine, danas vam je ukinuta smrtna presuda što znači da vi zapravo nikada niste umrli. To je svojevrsni presedan u povijesti. Posljednji koji je vraćen u život bio je Isus Krist prije gotovo dvije tisuće godina. Njega je vratio Nebeski sud,a vas općinski sud u Beogradu. Što kažete na to?
Pa Isus je radio čuda da je mrtve vraćao u žive, a ja sam uspešno od živih radio mrtve. Puno sam vežbao, još od malih nogu učio sam mrziti Hrvate i Balije, kada je krenuo ratni kuršlus znao sam da imam određeno vreme da se istaknem, znate, konkurencija je bila jaka, klali su i drugi četnici. Ali eto, dao sam sto deset posto od sebe, drago mi je da je sud to prepoznao i da sam konačno dobio to priznanje.
Kakve su reakcije u Srbiji? Što vam se čini?
Pa ljudi su oduševljeni, Vojo (op.ur. Vojislav Šešelj) se malo postarao u ovih godinu dana. Ali ostalo je ostalo više-manje isto kao kad sam lani zarobljen.
Čekajte gospodine Draža, kako godina dana? Pa nije vas bilo točno 70 godina?
Što velite? Nije me bilo sedamedeset godina? A još svi pričaju o meni, smradu Titi, kolegi Paveliću i Drugom svetskom ratu? Ja mislio da je 1947. godina. Vidite, u Paklu vreme sporo prolazi. Ali drago mi je da Srbija nije išla napred dok me nije bilo.
Kakva je reakcija kolega iz Pakla na vijesti o vašoj rehabilitaciji?
Joj, pa bilo je svega. Prilaze mi ljudi celo jutro, čestitaju. Nekima iskreno drago što idem kući, nekima me žao jer, kažu ovi koji to prate, da je današnja Srbija zaostalija od zadnjeg kruga Pakla.
Čega ćete se najviše sjećati iz svojih dana u Paklu
Pa bilo je tu lepih trenutaka, posebno kad bi organizirali balkanske večeri pa se takmičimo ko je više ljudi pobio. Puno je tu lepih uspomena, sećam se jednom, alaj smo se smejali, kad mi je Pavelić pijanom uzeo čakiju, stavio mi je pod vrat i odrezo bradu. Kaže tada Ante: „Haha, da smo živi sad bih te priklao, a ne ti odrezo bradu“. Tko je mogo verovati da sam ja, eto, celo vreme bio živ, haha (smijeh)
Je li bilo emocionalnih rastanaka?
Pa, eto, ne bi smeo da kažem, znate, muškarci smo, ali prišao mi je Pavelić, neko vreme smo i cimeri bili, kaže mi „Bogati Draža, aj malo gore ti napravi nereda da se i moji tamo napale na Vas pa, kako je krenulo, mogli bi i mene rehabilitirati“. Ja mu kažem „Ajde Ante ne bulazni, ja sam sada antifašista, haha“ (smijeh). Ma zajebajen se ja malo, naravno da ćemo sada probati Balkan opet učiniti nestabilnim, fali radne snage u Paklu pa ne bi škodilo da opet nacionalizmi prorade. A i Sotoni sam obećao da ću mu poslati ljudi.
A što o svemu kaže Sotona, kad smo kod toga?
Pa sada kada se otkrilo da nisam zapravo umro, logično, ne mogu više da budem u Paklu. On je najsretniji jer će napokon da sedne u fotelju koju sam mu zauzeo 1946. (smijeh). Naravno, sretan je što ću njegov utecaj širiti po regionu. Samo da još stignu papiri sa suda u Beogradu i idem lagano preko Stiksa na Aerodrom pa za Beograd.
Koji su vam prvi konkretni potezi kada se vratite u Srbiju?
Pa prvo ću malo da se odmorim i podružim sa Vojom, malim Nikolićem i ostalim simpatizerima četničkog pokreta. Imam već nekoliko poziva za intervju, baš kao i Voju pred koji mesec, hrvatski mediji zovu celo jutro. Prvo ću videti kako sada stoje granice pa ću da odredim dokle je Velika Srbija. Nadam se da će i drugi nacionalisti iz drugih naroda sarađivati. Onda se nadam nekom novom svebalkanskom sukobu. Jako smo se pobili u Drugom ratu, puno je posla pred nama…
0 comments