Čisto da se nađe, junak ove priče je i ateist.
SPLIT – Da je Split ”najluđi grad na svitu” sumnjalo se i ranije, ali od danas konačno imamo čvrst i neoboriv dokaz. To možemo zahvaliti Aleksandru Mariću, 28 godišnjem Srbinu koji je svoju beogradsku adresu odlučio zamijeniti splitskom.
Iako je to sam po sebi sulud potez, stvari su tim gore što je Aleksandar ”crn kao pluća Ćire Blaževića i veća pederčina od Ive Sanadera”, kako se sam voli opisati.
”Ne znam šta da vam kažem. Ja volim da živim rizično, a i trebalo mi je neko surovo mesto da me lepo pripremi na put u afričke pripizdine. Upisao sam u google ”najveće selo na svetu”, a ovaj me pita jeste li mislili ”Split nakon Keruma”. Odma sam reko kevi: pakuj kofere matora, ako preživim dole onda mogu da idem tražit ćaleta po pustinji” kaže Aleksandar koji o ocu zna tek da radi kao zubar ili lučki radnik, jedno od to dvoje, majka se ne sjeća točno jer je bila mrtva pijana te kobne noći kad ga je upoznala.
No, ono što ga je dočekalo u Splitu moglo ga je pripremiti tek na život na vodenom krevetu u Buckinghamskoj palači. Od trenutka kad je kročio nogom u ovaj grad, Aleksandar nije doživio niti jednu jedinu neugodnost. Neki ljudi su ga, doduše, pitali ima li slobodnih radnih mjesta u tom rudniku u kojem radi, ali nakon što bi im objasnio da mu koža nije crna zbog ugljena svi bi se lijepo nasmijali. Simpatična starica kod koje je iznajmio stan spojila ga je sa svojim unukom Ivanom koji također ”igra za drugu momčad”, a lokalni svećenik uopće ga nije javno prokleo niti mu prijetio nazubljenim zapaljenim križem.
Kako sam priznaje, Aleksandar nije siguran u čemu je kvaka i kako je moguće da vodi normalan život.
”Ljudi lepo vas molim, više ne može ovako. Dođem u Split da malo očvrsnem, a sunce vam jebem, vi mi nađete momka i govorite kako mi bela boja fino ističe oči. Tako nikad neću oca da pronađem. Znate li vi kakvo je stanje u Africi? Dođem li ovakav ima da mi gučak iščupaju za dobrodošlicu, a ne k’o ovaj vaš šupak gradonačelnik koji samo preti. Šteta jebiga, lep je grad, ali šta da radim tu, samo ću da postanem još veća pederčina”.
U tom trenutku postalo nam je uistinu žao nesretnog Aleksandra pa smo mu predložili da javno kaže kako je vidio i boljih proslava od one stogodišnjice osnivanja ”Hajduka”, ali nismo ni dovršili rečenicu a već nas je 50-ak prisutnih Splićana počelo nemilice tući. Sve osim Aleksandra koji i dalje tumara splitskim ulicama, slobodan i sretan.
0 comments