Pedesetpetogodišnji Marko Ramić iz Splita postao je predmetom sprdnje među kolegama na poslu kad se otkrio da sinu studentu u Zagreb pakete, umjesto autobusom, šalje poštom.
“Kad je na pauzi rekao da je poslao poštom, prvo smo se svi pogledali. Koliko ja znam, a mislio sam da znam, na pošti se mogu kupiti Šimlešine knjige i ostalo smeće, privjesci, jeftine peraje i maske za kupanje, molitvenici, DVD-i, magneti sa gradom u kojem se pošta nalazi, Spužva Bob i Frozen igračke, srećke za lutriju, kabelska televizija, bomboni, mobiteli iz doba potopa i slično. No da se poštom može nešto poslati, e to mi je novo”, priča Damir, Markov kolega koji već godinama, kao i svi Dalmatinci, pakete u Zagreb šalje Makarskim ili Imotskim.
“Da pošta, pa da se mogu slati paketi, eto bogami ne znam”, priča Damir.
Istražili smo malo ovaj fenomen slanja poštom i došli do zaključka da je slanje stvari zaista moguće.
“Jeste, i poštom se, a ne samo busom, mogu slati paketi. Pošta ima svoje prednosti i mane. Prednost je što vam dolazi na vrata. Mana je što će vam vjerojatno istruniti što god da je u paketu dok dođe do vas”, priča nam Joško Ciprić, stručnjak za javnu upravu.
“Bogati, ko da ne znan da će se načekat. Pa u paketu san mu posla smrznuti božićni ručak, taman će se odmrznit dok mu dođe na Badnjak ujutro”, priča glavni protagonist ove priče, brižni otac Marko.
Screenshot: Nova TV
0 comments