Srpski fašisti u depresiji zbog nepozivanja na zagrebačku konferenciju

Osim na koži, čini se da su fašisti krvavi i ispod kože.

BEOGRAD – Da se nešto čudno zbiva u Srbiji jasno je već tjednima. Čitavi izlozi, automobili s netaknutim staklima, pederi bez zavoja i cigani koji ne šepaju postali su svakodnevan prizor na beogradskim ulicama. Srpski mediji već danima razglabaju o mogućim razlozima ovog zatišja, a čini se kako bi ovaj misterij konačno mogao biti razriješen.

Naime, u psihijatrijsku bolnicu dr. Laza Lazarević kasno sinoć primljen je jedan od viđenijih srpskih huligana sa simptomima kliničke depresije. Do huligana, razumljivo, nismo mogli doći, no ispred bolnice smo uspjeli doći do izjave njegove majke, Slobodanke:

”Marko Lazar već deset dana jedva da iz sobe izlazi. Evo baš nekidan na Dnevniku bilo neko ciganče. Ja već spremila krpu da brišem jer znam da će da pljune po televizoru, kad ništa. Samo ćuti. Ja ga pitam sine šta je bilo, on kaže ma ništa matora, a ja znam da je nešto. Pitam ga ja Marko šta je, reci kevi jebat ću im majku svima, a on da ga nisu zvali na konferenciju u Zagreb. Kevu im jebem, mog sina da ne zovu. Celu godinu radi ko konj, znate koliko sam mu puta šake i kolena rakijom lečila, a onda se te ustaše prave pametne. Mi civilizovani? Kevu vam jebem, stavite tu u Srbiji paradu pedera i paradu fašista jednu do druge pa ćemo da vidimo koju će da zabrane.”

No, vjerovali ili ne, ima i tužnijih priča od one nesretnog Marka Lazara. Pisali smo već prije nekoliko mjeseci o Miloradu Šešelju i njegovoj razdvojenosti od voljene sjekire. Taman kad se napokon dočepao neprežaljene družice, Milorada je, ironije li, sasjekla vijest o nepozivanju na fašistički dernek u Zagrebu:

”Beži bre, teško mi je da uopšte pričam o tome. Možete zamisliti kako smo se osećali kad smo videli mađarske i austrijske fašiste kako odabiraju buseve koje će da demolišu na putu za Zagreb. Mislili smo nešto garant nije u redu s nama. Možda ne mrzimo dovoljno? Teško nam je, verujte, svi će da budu tamo. Ja ovim putem moram da apelišem na zdrav razum kolega u Hrvatskoj. Dođite pa proverite, ajde nađite jednog pedera ili cigana bez medicinskog kartona. Garantujem da u Beogradu takvog nema. Za druge gradove ne garantujem, jebiga, ja ne radim, skupo mi bre da idem do, šta ja znam, Sombora da mlatim cigane. A i hteo sam da ušparam za taj prokleti Zagreb” – iskreno će Milorad.

Kako će se stvari dalje razvijati, ostaje za vidjeti. Vaš novinar pokušao je kontaktirati čelne ljude Hrvatskog uljudbenog pokreta, službenog organizatora današnje manifestacije, no pokvario se vremenski stroj koji ga je trebao odvesti u 1941. godinu iz koje ovi ljudi odbijaju izaći.

Milorade, žao nam je, stvarno smo pokušali.