Mašala, gotova i ta priča. Evo sve hoće pa neće već mjesecima a zadnjih dana gledamo ga jebote ne znaš jel živ ili mrtav. K’o Bare. Čitam nekidan vaše novine kad tamo da je umro. Zovem druga Tita je li ga video, a on da nije pa smo se već pobojali da je možda umro, ali da je nekom nesrećom u raju završio. Eh ljudi moji, da komunista u raju. Pa umro bi od dosade, samo što kad si mrtav ne možeš opet da umreš pa da skratiš muke kad se Majka Tereza uhvati krunice.
Al eto i to sad gotovo, sad je sto posto stigo. Taman smo se probudili, dižem se gledam Staljina i Črčila kako opet Hitlera gađaju strelicama za pikado dok se na ražnju vrti. Ma bio smijeh nekidan ljudi moji, zabunio se Staljin pa umjesto strelice uzeo malu Ejmi Vajnhaus i bacio je na Hitlera, a ova upala u vatru. Ljudi moji kad je to planulo, k’o da si stopostotni alkohol ubacio, dolazi Greta Garbo, pijana k’o čep, pjeva iz sveg glasa ”This girl is on fire”.
Mnogo su se ljudi smijali, a i ja sam iako nisam ništa razumio tek posle mi ovaj dosadni Šekspir preveo. A bolje da nije, ne može taj ništa prosto da kaže, jeboga nakitio prevod 3 sata mi trebalo da pročitam. Reko sam ja Đavlu, ne treba više vatru da ložiš kad ima Šekspira da maltretira ljude sonetima. Ajde da ne zaboravim, reko mi je da vas pozdravim sve dole, a posebno školsku mu kolegicu kraljicu Elizabetu.
Ma nego da se vratim, stigo Čavez. A da ste videli odbora za doček na Stiksu. Sve najbolje od Pakla, Lenjin, Staljin, Tito, Gadafi, Mao Ce Tung, Če Gevara skoro suzu pustio. Ma bilo toliko komunista da su se svi HDZ-ovci opet vratili u Partiju, al onda kad smo došli do Pakla opet osnovali HDZ i čudili se kako neko može da bude komunist. Našalio se Vladimir Nazor, kaže ma baš mi je drago kad već nisam na Zemlji da sam ovde u Paklu vidio osamdesete i devedesete. A šaljivac taj Nazor, vazda najpijaniji na žurkama.
Nego eto, odužit će se priča a žurim jer Čavezovo useljenje slavimo. Stigo je sretno vamo, cimer je sa Evitom Peron. Ne da Đavo inače tako muško žensko, ali nestalo nešto mjesta u zadnje vrijeme, čak je neke nekrštene duše poslao u čistilište da vide je li ko možda za u raj pa da se nešto mjesta oslobodi. Tako smo Budu izgubili, a niko nije znao da mota duvan k’o Buda.
Eto, toliko od mene. Idem na žurku. Pjeva Elvis. Pričo sam vam već koliko se ugojio. Ušo Đavo u gostionu prije neki dan i kao lud traži Elvisa. Našo ga kako sjedi u kutu sa Džoni Kešom. Kaže, uh dobro je, neki komet pao na Rusiju pa sam odmah pomislio da si ti ispao kroz onaj otvoreni šaht što pokojna hrvatska građevina popravlja već 5 godina. Alaj smo se ismijali, Đingis kan rižu po sebi i Ramzesu povratio.
Dosta za ovaj put već sam razdužio, eno čujem da je Elvis počeo You are always on my mind (hvala Šekspire), vjerojatno misli na sendvič.
Ćao drugovi!
0 comments