Stigo Armstrong

Pozdrav drugovi! Moram odma da se izvinem šta me dugo nije bilo, al brate vruće vamo u paklu, čovjeku se živit ne da a kamoli mrtav bit. Al vidim i kod vas isto fino gori pa možete da pretpostavite kakvi su uslovi ovde. Evo baš nema tri dana stigo kod nas jedan od tih vaših piromana, uživa čovjek u paklu, milo mi ga gledat. Ma brate, toliko vruće Tito ni žene ne gleda, samo pali jednu za drugom. Fino mu jučer smjestio Goering, kaže Josef nisi toliko popušio ni onog ljeta na Sutjesci. Ubio  bi me Tito da znam što pišem, al mnogo smiješno to bilo, mnogo.

Istinu da vam kažem, nije se bog zna što vamo ni događalo dok me nije bilo. Sve nešto škrto na dolaznom peronu, kupili dole svi te proklete klime, ma kad vam velim nema nego dva-tri šlagirana dnevno. A kad smo kod vas vidim fino Mileva kotira u regionu. Znam je ja otkad je god umrla. Ja joj žito pristavio, imali smo nekih značajnih pogleda moram da kažem, ali eno je sad sa VItni i Ejmi halabuči okolo. Zlata vredi baba, samo ne možeš više da je vidiš, stalno među ove dve neko brašno nosa.

Od važnijih događanja u Paklencu, treba da spomenem da je Elvis na rubu da se podijeli na dve manje planine. Ugojio se čovjek, kaže jučer Truman sunce mu jebem da je ranije živio mogli smo njega na Hirošimu da bacimo. Smijeh! A kad sam već kod tih Amera, pročulo se ima par dana da nam stiže Nil Armstrong. Alaj smo se veselili, samo se Bogo nešto smrko. Kaže kako ga je malo k’o nasekiro taj Armstrong. Jebo ga patak, nije mogo da vjeruje da će luđak stvarno da putuje na Mjesec sa onom prikolicom. Cijeli Raj i tri kvarta Pakla moro čovjek da pomakne, bogami se Bogo taj tjedan sedmi dan odmaro nije.

I tako, evo baš jučer stigo na peron Armstrong. Lepo ga odmah zvanično proglasismo prvim mrtvacem koji je šeto po Mjesecu, šta ćeš jebiga, kad već nema boljeg razloga za igranku. Sad o samoj igranci ne smijem mnogo da pričam jer nam pobjego jedan iz Pakla kod vas dole pa da vas ne plašim, ali možete onda da zamislite da je bilo mnogo dobro. Čak nam se i Majkl Đekson pridružio s dječjeg odjela.

Tamo negdje pred kraj igranke otišli Tito i ja put kuće da zapušimo jednu kad ispred Armstrongove kuće stoji četa ljudi, a ovaj šeta po telefonskoj žici. Ljubim li ga luda, Nil Armstrong mjesečari! Ma kad gaće nisam upišo od smijeha neću više nikad.

Ćao drugovi!